U fokusu - Srbija

Nov zakonski okvir u razvoju e-uprave do kraja juna

Razvoj sistema elektronske uprave suštinski je deo reforme celokupne javne uprave, koji za cilj ima veću efikasnost državne administracije i uspostavljanje bolje komunikacije između organa uprave i građana, kaže državni sekretar u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, Stefan Lazarević.

On pojašnjava da efikasnija administracija istovremeno doprinosi rastu poverenja građana u državne institucije i poboljšava privredni ambijent, što je osnovni preduslov za dolazak novih investicija i razvoj privrede. Takođe, Lazarević dodaje da se kroz njen razvoj podiže i nivo transparentnosti rada organa državne uprave (putem elektronske javne rasprave, elektronskih javnih nabavki i sl.), što dovodi i do značajnog smanjenja sistemske korupcije.

Kao primeri dobre prakse državni sekretar navodi onlajn servis Agencije za privredne registre (APR). APR je uveo čitav niz servisa, pa kada neka kompanija, na primer želi da ulaže, ne morate posebno da tražite finansijski plan, jer je on već dostupan na sajtu APR-a, navodi Lazarević.

On dodaje da isti cilj ima i Poreska uprava koja planira da se celokupna komunikacija sa građanima od 2014. godine odvija elektronskim putem, pa tako građani više neće morati da traže, na primer, dokaz da je neko platio porez, jer će tu informaciju pružati Poreska uprava putem svog sajta.

Tokom prošle godine oko 152 hiljade građana koristilo jedan od preko 500 servisa 130 državnih organa dostupnih putem Internet portala e-uprave, koji je najviše doprineo napredovanju Republike Srbije na 51. poziciju liste razvoja elektronske uprave u svetu. Takođe, broj servisa na ovom portalu konstantno se uvećava. Jedan od najaktuelnijih je registracija vozila, koju od februara putem Interneta mogu obavljati i pravna lica, tako da se sada sve neophodne uplate mogu izvršiti onlajn, pa je vreme potrebno za registraciju sa dva do tri sata, skraćeno na 20 minuta.

Lazarević pojašnjava da je onlajn registracija vozila bio najkompleksniji projekat elektronske uprave koji je do sada urađen, jer su u njega, osim Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, uključeni i Ministarstvo finansija i privrede (Uprava za trezor) i Ministarstvo unutrašnjih poslova. Takođe, portalu se priključila i poštanska inspekcija, a jedan od ciljeva je da se uvede elektronska inspekcija koja bi, osim poštanske inspekcije, uključivala i tržišnu inspekciju i inspekciju elektronskih komunikacija.

U cilju daljeg razvoja sistema elektronske uprave, Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija pristupilo je izradi Akcionog plana za realizaciju strategije razvoja informacionog društva 2013. – 2014. godine koji će do 4. marta biti u fazi javne rasprave. Državni sekretar Lazarević među najvažnije stavke Akcionog plana ubraja uvođenje elektronske pisarnice državnih organa, koja bi omogućila da se razmena podataka između državnih institucija odvija elektronskim putem, što bi značajno poboljšalo efikasnost rada državne administracije.

Boljem funkcionisanju će dodatno doprineti i definisanje servisne magistrale organa državne uprave, a neophodno je i unapređenje elektronskog poslovanja, digitalizacija postojećih procedura i konsolidacija IT infrastrukture unutar organa državne uprave, uz uspostavljanje bolje interoperabilnosti postojećih servisa. Takođe, za implementaciju svega pomenutog potrebno je izvršiti analizu različitih zakonskih i podzakonskih akata i utvrditi da li neki od njih koče razvoj i primenu novih servisa elektronske uprave, zaključuje Lazarević.

Kada je reč o regulatornim promenama, on dodaje da je plan da se do kraja juna 2013. godine definiše nov zakonski okvir koji će se ticati elektronskog potpisa, elektronskog dokumenta i elektronskog identiteta, za šta je zaduženo Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, jer je u međuvremenu došlo do značajnog napretka tehnologije, ali i da bi Srbija išla u korak sa novim direktivama Evropske unije. Lazarević naglašava da je u cilju poboljšavanja elektronske uprave i elektronskog poslovanja neophodno usvojiti i Zakon o računovodstvu, koji bi omogućio funkcionisanje elektronskih faktura, kao i Zakon o platnim uslugama koji bi uveo m-payment usluge, usluge plaćanja putem mobilnog telefona, i institut elektronskog novca koji, iako je već u upotrebi, nije pravno regulisan.

Inače, Ministarstvo finansija i privrede je ova dva zakona označilo kao prioritet u nedavno usvojenom “Programu podrške IT sektoru“. Konačno, zaključuje državni sekretar, potrebna je i izmena Zakona o arhivskoj građi Savezne Republike Jugoslavije, koji je u nadležnosti Ministarstva kulture i informisanja, a kojim bi se propisali uslovi i način čuvanja arhivske građe u elektronskom formatu.